Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
уту̀чен
прид.
1.
Значење
који је задобио ударце, телесно повређен тучењем
Синоними
истучен
,
претучен
,
изубијан
,
пребијен
,
изломљен
2.
Значење
психички сломљен, клонуо после несреће, пораза или бриге
Синоними
потиштен
,
снужден
,
обесхрабрен
,
клонуо
,
скрхан
,
смрвљен
,
покисао
,
никакав
разг.
,
уништен
разг.
Оближње одреднице
у̏тица̄ј
у̏тица̄јан
у̀тицати
утѝшати
у̀то̄м
у̀точӣште
у̏трка
у̏троба
утр̀чати
уту́ћи
уту̀чено̄ст
у́ћи
у̀фачловати
у̀хапсити
ухапшѐнӣк
у̀хватити
у̀хлебити
у̀хлебити се
ухлѐбљење
у̏хода