Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
ута̀начити
сврш.
,
прел.
види:
уговорити
Оближње одреднице
уструча́ва̄ње
уструча́вати се
у̀суд
усу́дити се
у̀сӯка̄н
усу́кати се
у̀схит
у̀схӣћен
у̀схӣћено̄ст
усхиће́ње
ута́њити
у̏твара
у̏тврда
утвр́дити
утврђе́ње
утврђи́ва̄ње
утврђи́вати
утѐмељен
утемељѝва̄ч
утемѐљити [утѐмељити]
