Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
увла́чити
несврш.
,
прел.
Значење
стављати нешто у унутрашњост нечега гурањем, провлачењем или повлачењем
види:
увући
Оближње одреднице
у̀вести
увећа́ва̄ње
увећа́ње
увѐћати
увѐћати се
у̀видети
уви́јати
увѝја̄ч
увѝјен
у̏влака
у̀војак
у̀војит
уво̀штити
уво̀штити се
у̏вреда
уврѐдљив
у̀вре̄жен
уву́ћи
уву́ћи се
уга́ђати