Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
убе́дити
сврш.
,
прел.
1.
Значење
навести некога да прихвати нешто као истинито или исправно
Синоними
уверити
сродне речи
доказати
2.
Значење
навести некога да нешто учини
види:
наговорити
Оближње одреднице
ћу̀тљив
ћу̀тљивац
ћуто̀лог
ћу̑ћорити [ћућо̀рити]
ћућу̀рӣн
ћу̏шка
ћу̏шкати
у ства́ри
уба́цити
уба́цити се
убѐдљив
убеђе́ње
убеђи́ва̄ње
убеђи́вати
уби́јање
убѝра̄ч
уби́ство
у̀битачан [у̏бита̄чан]
у̀бити
убла́жити