Тезаурус и речник српског језика

мѝнђуша

ж, тур.
  1. Значење
    украс који се носи на уху, причвршћен за ушну ресицу или други део уха
    Синоними
    наушница , пирсинг жарг. , пирс жарг. , менђуша заст. рег. , ђинђува заст. , бутон заст. рег. , аморић заст. рег. , ринчица хрв. , куглица суж. , алка суж.