Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
и̏стина
(2)
узв.
,
прил.
1.
Значење
потврђује да је нешто тачно или да се говорник с тим слаже
види:
јесте
2.
прил.
Значење
као допуштање или признавање нечега уз ограду
Синоними
додуше
,
заправо
,
ако ћемо право
,
заистину
,
уистину
,
истини за вољу
,
по истини
,
право говорећи
,
право речено
,
у ствари
,
у суштини
,
реално
,
објективно
,
фактички
,
де факто
,
заиста
Оближње одреднице
истабати
иста́кати
ѝстакнӯт
ѝстакнӯто̄ст
и̏станча̄н
ѝстаћи
ѝстегљив
ѝсте̄ћи
и̏стӣ
и̏стина
и̏стинит
и̏стинито̄ст
истинољу̀бив
и̏стинскӣ
ѝстицати
ѝстицати се
исто̀ветан [истове̏тан]
исто̀ветно [и̏стоветно]
исто̀ветно̄ст
исто̀времено