Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
избатѝнати
сврш.
,
прел.
Значење
задати некоме много удараца, озледити га ударањем
види:
истући
Оближње одреднице
и̏забра̄н
иза̀брати
иза̀звати
изази́вати
изазѝва̄ч
и̏зазо̄ван
изасла̀нӣк
изасланички
ѝзба
избавље́ње
избаци́вање
изба́цити
ѝзба̄чен
избега́вати
ѝзбеглица
ѝзбеглӣштво
избѐзӯмљен
избѐзӯмљено̄ст
ѝзбећи
избе́чити се