го̑рд
прид.
-
1.
Значењекоји је свестан своје вредности и достојанства и испољава понос; који улива дивљење својом узвишеношћуСинонимидостојанствен , узвишен , отмен , углађен , величанствен , поносит , поносан , племенит
-
2.
Значењекоји је претерано уверен у сопствену вредност и гледа на друге с омаловажавањемСинонимиуображен , надуван , надувен , препотентан , арогантан , осоран , охол , надмен , извештачен , нарцисоидан , ташт , дрчан , кочоперан , бахат , умишљен , сујетан , дрзак , безочан , високопаран , хвалисав , самодопадљив , обестан , претенциозан , осион , каћипернан , безобразан , безобзиран , самољубив , покондирен , разметљив , груб , надут , арогантан , дрзовит рет. , поносан фиг. ирон. , прпошан рег. , напухан хрв.
-
3.
фиг.Значењекоји се високо уздиже, који је висок и величанственСинонимивисок , узвишен , величанствен
- 4.