Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
прѝсилити
сврш.
,
прел.
Значење
натерати некога против његове воље да нешто учини
види:
принудити
Оближње одреднице
приро̀дња̄к
прѝрођен
прѝручнӣк
при̏сан
присво̀јити
прѝсебан [при́себан]
прѝсебно̄ст
прѝсетити се
прѝсећа̄ње
при̏сила
присиља́вање
присиља́вати
присло̀нити се
прислушки́вати
при̏сно̄ст
прѝстајати
прѝсталица
прѝстанак
прѝстанӣште
прѝстао [при̏стао̄]