Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
присво̀јити
сврш.
,
прел.
Значење
узети или прогласити нешто туђе за своје
види:
окупирати
Оближње одреднице
при̏прост
при̏ра̄ст
прире́дити
прѝрепак
при́рода
при́родан
приро̀дња̄к
прѝрођен
прѝручнӣк
при̏сан
прѝсебан [при́себан]
прѝсебно̄ст
прѝсетити се
прѝсећа̄ње
при̏сила
прѝсилити
присиља́вање
присиља́вати
присло̀нити се
прислушки́вати