Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
опуномо̀ћити
сврш.
,
прел.
види:
овластити
Оближње одреднице
о̏псцено̄ст
оптѐретити
оптереће́ње
оптерећи́вати
оптерећи́вати се
оптерѐћујућӣ
о̏птима̄лан
оптѝмистичан
опти́рати
оптужѐнӣк
опу́стео [опу́стео̄]
опу̀стити
опу̀стити се
опу́стошити
о̀пушак
о̀пуштено̄ст
опхо̀дити се
о̀пција
о̀пча̄ра̄н
о̀пчињен