обу̀чено̄ст (2)

1. Значење

   особина или стање онога ко је обучен, оспособљен или увежбан за неки посао, радњу или делатност

   Синоними

   оспособљеност , увежбаност , извежбаност , спремност , вичност , умешност , стручност суж. , окретност суж.